Промоција Сабраних дела Светог владике Николаја у Храму Светог Саве на Врачару

            У Храму Светог Саве на Врачару 28.07.2014. године у 19 часова одржана је промоција „Сабраних дела Светог Владике Николаја охрдског и жичког, штампаних са благословом његовог преосвештенства епископа Шабачког господина Лаврентија. Поздравним словом и кратким уводом најпре се обратио протојереј Драгомир Убипариповић.

            Тема трибине била је живот и дело Светог владике Николаја, са освртом на његово богословље, савремену перспективу и потребу владике Николаја у Српском народу.

            Присутнима се најпре обратио ђакон Саво Лазић из Шапца који је укратко предочио биографију Светог владике Николаја. Пут од Лелића до Берна и Лондона, ђакон Саво предочио је у кратким цртама наглашавајући оне најпотресније моменте из живота Светога владике. Тако је интересантно било чути да је млади Никола са два доктората по повратку у малу балканску средину имао проблем да истакне своје стечено знање, које је било одбачено од стране ондашњег српског клера, али не ретко и од обичног народа. Тако одбачени владика Николај започео је своју борбу са сујетом и завишћу других беседећи и пишући. Његово импресивно дело „Религија Његошева“ настало је баш у данима када је највише нападан. Кроз живот Светог владике види се колики је пак он био борац за Српски народ и Српску земљу. Четири године боравка у Енглеској у време Првог светског рата владика је провео беседећи о своме народу и својој земљи, неуморно сакупљајући помоћ за војску. Око себе је окупљао Енглеску елиту, а његовим беседама дивио се лично и енглески краљ Џорџ. Николај је одликован почасним докторатом Глазгов универзитета због своје мировне мисије.....По повратку у Србију између два светска рата био је епископ Жички, па Охридски, па опет Жички где је ухапшен по налпгу Адолфа Хитлера. После другог светског рата обрео се поново у Америци. Тамо је почаствован другим почасним докторатом од стране чувеног светски реномираног Колумбија универзитета....српски народ га ни тада није нешто нарочито поштовао.....Умро је у манастиру Светог Тихона Задонског у Америци, а руски монаси су били први који су му упалили свећу...Оно што је још чудније јесте да ни једне Српске новине, па чак ни оне Црквене, нису објавиле вест о смрти владике Николаја.

            После увода и кратког увида у живот Светог владике Николаја, реч је преузео Александар Милојков, теолог, студент докторских студија на Православном Богословском факултету у Београду. Он је се дотакао теме из песме Небеска Литургија Светог владике Николаја и речи: „волио бих и у паклу бити, само Срби Богу да се врате“. Иако на поглед непопуларан стих са призвуком етнофилетизма, у светлу истинског родољубља Александар Милојков га пореди са Мојсијевом молбом Богу да Бог казни њега уместо његовог народа, али и са речима из посланице Римљанима Светог апостола Павла: „Јер бих желео да ја сам будем одлучен од Христа за браћу своју, сроднике моје по тијелу, Који су Израиљци, чије је усиновљење и слава и завјети и закон и богослужење и обећања,“... Циљ овог поређења нашег уваженог теолога Александра Милојкова огледа се заправо у самој суштини Христових заповести: „Љуби ближњега свога...“ Управо се у овој заповести огледа сав закон и пророци, љубав већа од себељубља, жртва толика да би и у паклу и богоостављен волео бити, само Срби да не буду богоостављени. Наглашавајући овај елемент, теолог Александар Милојков отворио је заправо један нови поглед на Николајево родољубље, његову мисију у Америци и Енглеској, мисији за Српску ствар, Српски народ, Српску земљу. Само такав родољуб који је пазио да се народ Богу врати могао је са толиком топлином и жаром проповедати о свом народу целоме свету тражећ помоћ да опстане народ, народ који тек треба Богу да се врати. Отуда и Николајева молитва: „Спаси, Господе, народ свој, и спаси мене. Ако не спасеш народ Твој и мој, а спасеш мене, ја ћу се у Рају осећати у туђини. Услиши, Господе, молитву праведника Твојих Саве и Немање, те грешни народ спаси Твој, иако је грешан.“

            Реч је на самом крају преузео ђакон Ненад Илић, режисер филма Живот и дело Светог владике Николаја, али и Светога Јустина, филма Литургија, Икона и многих других наших православних филмова.... Ђакон Ненад Илић говорио је о Светом владици Николају и данашњем времену, о потреби Николајевог родољубља данас, о потреби Николајеве дипломатије данашњој Србији. Изнад истока и запада, вечна тема страдалне Србије и Николајеви савети о победи над истоком и над западом...Нити Србија може без запада који је покренуо свој замајац и као чекић прети Србији да је смрска, нити Србија може да се ослободи ослонца, „наковња“ историје и источне традиције на којој стоји. Ипак, она треба да прими силу инерције запада, али и да улегне и зарони мало дубље у своје верске дубине истока, и тако остане чиста и честита. Ђакон Ненад Илић је напоменуо да је Николај пророчки наговестио један савремени вид комуникације још у своје време. Непроцењиво богатсво Охридског пролога који својим кратким приказом житија светих, са понеком сличицом, стихом и расуђивањем одсликавају данашњу интернет комоникацију и презентацију. Николајеве речи присутне су свуда где се помиње српска Црква и српски народ, на националним и Црквеним порталима, форумима али и на социјалним мрежама.

            Са благословом преосвећеног епископа шабачког, Господина Лаврентија, Епархија Шабачка је штампала „Сабрана дела Светог владике Николаја“ у 13 томова, тврд повез, графокожа са златотиском на преко 10.500 страница. Ово издање штампано је по ниским ценама како би дела Светог владике Николаја у данашње време била приступачна свим нашим верницима. Информације о овом капиталном делу можете пронаћи на интернет презентацији: http://nikolajvelimirovic.blogspot.com/ или на контакт телефон: 064/800-8230.